Највећи менаџер фондова у Бразилу, Луис Стухлбергер , никада није мислио да ће стићи овако далеко.

Барем је тако говорио на почетку своје каријере, када је себе дефинисао као дечак без много квалитета, још из школских дана.

Он сам описује своју личност као интелигентног и усамљеног дечака. Да није тако, остао би непримећен међу својим познаницима.

Несигуран и са проблемима са самопоштовањем, дечак је осећао да је ружно паче у разреду и није ни слутио да може бити професионално успешан човек.

И поред тога, достигао је положај велике моћи. Тренутно, његова компанија, Верде Ассет Манагемент, је највећи менаџер фондова на тржишту .

Под његовим надзором је око 26 милијарди реала само у категорији мултимаркет фондова, поред 49 Р$ милијарде имовине.

Компанија коју је основао 1997. године није остварила ништа више, ништа мање од профитабилности од преко 18.000%, бележећи профит сваке године, осим 2008. године када је цео свет имао губитке са некретнинама и финансијском кризом која је почела у Сједињеним Државама.

Како је успео да стигне тако далеко? То је оно што ћемо сазнати у овом чланку.

Ко је Луис Стухлбергер?

Наследник грађевинске компаније која носи породично презиме, Луис је студирао у једној од најбољих школа у Сао Пауло, наиме, Бандеирантес. У граду, где је и рођен, учио јеГрађевинско инжењерство на Политехничкој школи Универзитета у Сао Паулу (УСП).

Увек се истицао својом интелигенцијом, али није желео да се бави инжењерством, под утицајем свог оца, који је, у очекивању наставак породичног посла. Г. Стухлбергер је такође имао улагања у банку и петрохемијску компанију.

Али каријеру није започео у очевој компанији, нити на финансијском тржишту.

Након дипломирања у 1977. отишао је право на курс специјализације у Фундацао Гетулио Варгас, што га је квалификовало да ради у Хедгинг-Гриффо, компанији која је пословала као банкарска брокерска кућа, у којој је Штулбергеров отац имао акције.

Али то није било ништа То га је учинило самоувереним човеком. Луис препознаје да има упорност и дисциплину, веома упадљиве особине некога ко је одувек много учио.

Међутим, према речима самог Луиса, тек након што се оженио Лилиан, својом женом од 40 година, успео је да осети способнији.

Такође је са њом Стухлбергер почео да гради друштвени живот, учествујући у догађајима и односећи се на људе око себе. То је био једини начин на који је могао да остави по страни своју стидљивост.

Лилиан је била прекретница у животу менаџера. Каже да је веома паметан, али и неспретан. Заједно су имали три ћерке.

Луис и његова супруга Лилиан, са којима има 3 ћерке: Дијану, Ренату иКаријерни пут Беатриз

Луис луис Стухлбергер

Банкарска брокерска кућа, у којој је започео своју професионалну каријеру, није била велика компанија. Упркос томе, са перспективом раста, он је инаугурисао нову област у фирми: робе.

И управо у овом сектору Луис је утиснуо свој таленат. Прво послује на тржишту говедине и кафе, а затим са златом. У овом случају, храбар корак, пошто је исте, 1982. године, елемент почео да се продаје као финансијска имовина, да би се могао трговати на берзи.

Компанија је постала референца на тржишту златних акција и управо је овај сектор подржавао компанију наредних година, када је бразилска привреда ушла у инфлаторну кризу, изазвану веома високом ценом нафте и ратовима у Ирану и Ираку.

Финансијски губици

Између 1979. и 1980. Бразил је доживео период потпуног недостатка контроле над економијом, што је директно утицало на породичну нафтну компанију, банку у којој је г. Стухлбергер поседовао акције, па чак и брокерску кућу где је Луис је радио.

У исто време када је то био период среће у љубави и у почетку успешног професионалног, то је било време многих финансијских губитака за породицу.

Луис Стухлбергер је морао да прода банка да отплати дугове своје породице.петрохемије, која је банкротирала усред нафтне кризе. Наследник је тада напустиостање од власника до запосленог.

Уз сав овај вртлог губитака, успех са златом је Луису донео надимак краља метала и отворио врата успеху.

На крају крајева, успео је да учини злато најсигурнијом и најпрофитабилнијом инвестицијом у то време, чак иу случају најгорег економског сценарија кроз који је земља пролазила.

Његова слава се вртела око тржишта и била је одговорна за позив Централне банке да буде део тима. То је зато што је њен директор у то време тврдио да је у том стидљивом младићу видео огроман капацитет за управљање и професионализацију ширећих области.

Нови путеви

Деведесете су стигле и са њима нове владе и наду у мирније дане за бразилску привреду. Све док новоизабрани председник Фернандо Колор није отворио тржиште и довео конкуренцију да се такмичи за куповину злата.

И поред тога што је ово потпуно сломило бразилску златну грану, отварање привреде је донело много могућности за оне који улажу на берзи.

Тржиште инвестиционих фондова је тада добило робустност и снагу са Реалним планом, па чак и регулаторним оквиром 1995.

Након две године, већ 1997, Стухлбергер је коначно имао храброст да створи сопствени фонд.

О Верде (почаст фудбалском тиму за који навија – Палмеирас) је створен са имовином од милион, од чега је половина дошла од БМ&Ф, која је инвестирала да подстакне тржиште , и купацамали, са инвестицијама које почињу од 5.000 БРЛ.

Срећа или храброст?

Способност да замисли наредне кораке тржишта је карактеристика менаџера који је за 24 године видео своју компанију да профит годишње.

Први од ових мајсторских потеза догодио се 1997. године, када је азијска криза утицала на бразилску економију и приморала владу да подигне каматне стопе.

Тада је замислио неповољан сценарио за реал који би био обезвређен у односу на долар, што влади не би дало другу алтернативу осим да повећа каматну стопу.

Тај потез је био против онога што је урадила већина компанија. Стухлбергер је куповао фјучерс уговоре, верујући да ће Селићева стопа порасти, и није одустајао.

Наредних дана криза се проширила на све континенте и Селићева стопа је пала са 19% на 40%. Као резултат тога, Вердеова прва година и добитак од 29%.

Верде је ушао у историју

Између 1998. и 1999. године, Верде је направио још један мајсторски потез када је инвестирао у доларе, са циљем да заштити ваше имовине.

У то време, један реал је вредео један долар. Луис Стухлбергер је, међутим, сматрао да паритет неће моћи да се одржи пред глобализованим тржиштем спорова између компанија различитих националности.

На прелому године, када је био на путовању у Фоз до Игуасу, са две најстарије ћерке, Штулбергер је примио вест ода ће председник Централне банке пасти.

Аутоматски, тржиште је пало у очај и долар је скочио. На овај начин је чак купио извозне компаније, које би више профитирале од тог сценарија.

Поново је Верде профитирао и, овога пута, са добитком од 135%, чиме је удвостручио власнички капитал који је износио Р$ 5 милиона.

Политичке промене

Била је 2002., поново година избора, и као и обично, тржиште је нестабилно пред могућношћу политике контроле над економија.

Кандидати су били Жозе Сера, из неолибералне странке, и Лула, из социјалистичке партије.

Док су анкете указивале на победу неолибера, тржиште је остало мирно. Све док у једном тренутку противнички кандидат није преузео вођство и све је указивало на преокрет.

Бразилска берза је тада почела да пада, а долар је растао из дана у дан. Тржиште је већ патило од могућности социјалистичког председника.

Упркос овој пристрасности, коју страхује финансијско тржиште, чланови будуће владе су се посветили уверавању инвеститора кроз предавања, као и састанке.

Луис је учествовао у једном од њих и одлучио да му изгласа поверење. Обећање је било да ће се током 2003. економија стабилизовати, да Лула неће разбијати земљу бесмисленим интервенцијама и, штавише, да ће Конгрес одобрити свепредлоге које је послала влада.

Верде је још једном кренуо против других и још 2002. купио акције које су биле у паду. Предвиђања су се потврдила и 2003. године берза је ојачала 100%, чиме је Верде много исплатио уложеним опкладама.

Сјајни менаџер

За 24 године постојања, једини Година у којој је Верде претрпео губитак од 6,4% била је 2008. Овај резултат није утицао на ликвидност компаније, али је показао да чак и добар менаџер може да погреши.

Сасвим је тачно, међутим, да је он није био потпуно погрешан, само је направио прогнозу да ће се берза опоравити брже него што је заиста била, и на крају је купио акције за које је требало неко време да цене више него што је предвидео.

У светлу овога. , менаџер је послао писмо инвеститорима да им каже како је доношење одлука храбро и ризично у исто време.

Али тај болан губитак је брзо прошао, уз добит од више од 50% у 2009. која је уследила годину дана касније године.

Време је пролазило и тај стидљиви и неспретни дечак је уступао место великом финансијском менаџеру, пуном храбрости и смелости.

Луис Стухлбергер је годинама спроводио милионерске трансакције које су га зарадиле добар новац .

Успехом Вердеа, Стухлбергер је већ проширио своје пословање, стварајући Верде Ассет Манагемент и Цредит Суиссе. Први као контролор, други као партнермањина.

Велики менаџер фонда, Луис Стухлбергер, има 66 година и не планира да се пензионише. Жели да следи пример Џорџа Сороша, односно још једног милијардера који је и даље активан и са 90 година.

Свиђа вам се овај чланак? Знајте да у Цапиталисту можете пронаћи много више!